Mirjana Josić

Tragalac za lepotom…
Vreme je učinilo da shvatim da su moje pesme najprirodniji način da izrazim sebe.  Iako su delo Postojanja, obojene su mojim specifikumom, bojom mog načina postojanja.
Kao dete pisala sam pesme u hodu, nekada sa namerom, a nekada bih se budila noću i pisala u mraku ono što je nadolazilo. Toliko toga je otišlo u nepovrat jer sam tada smatrala da „to svi mogu“, pa čemu onda davanje značaja nečemu takvom.
Na putu traganja za lepotom ovoga sveta, upoznala sam našeg dragog Petra koji me je uputio  na susret sa sobom i  na svoj unutrašnji svet čiju lepotu pokušavam da pretočim u stihove.
Tek tada je moj život dobio novi smisao i moje su pesme oživele. Naravno, menjale su se teme i načini pisanja, onako kako sam se i ja menjala.  Iskustvo spontanosti unelo je mnoge promene u moj život i u moje pisanje i otvorilo mi uvid u beskonačne mogućnosti .
Dok pišem svet staje, vreme ne postoji! Energija krene i ples počinje. Rasterećenost. Ispunjenost.Lakoća. Biti u svojoj koži. Svoj na svome! Jahati na talasima ,lako i bez napora… To sam ja dok pišem ali i  dok  čitam moje stihove. Čitajući ih , oni me uvek iznova podižu i energizuju.
Ako je njihovo postojanje tu da makar i za malo ulepša ovaj svet i učini ga mestom prijatnijim za život, onda sam u potpunosti zadovoljna. To je jedan od mojih ciljeva i moj doprinos.