Ana Čavka – Poezija
!!!
Šetam kroz život kao kroz razglednice,
I sada sam u jednoj dok pišem ove stranice.
Toliko različitih okvira ovaj život ima,
a opet smo negde daleko u jednoj slici sa svima!
!!!
Vreme ne postoji, a opet većina
Vremena nema.
Zato kažem svima, igrajte igru
Večnosti naše.
Pitajte Izvor šta to bejaše.
I on ce reći reči ove:
“Tu sada, a ne kada, tu ovde a ne onde.
Vi možete kad god hoćete da ovoj kici dođete,
Pa natrag na posao i pisanju stranica.”
Reci im da ljubav nema granica i reci im
Da nad nama bde i otac i majka
Čekajte tu ste, već je sada,
To je ta teorija, to je ta nada.
!!
Dobar dan bio svima
Jer trajaće večno, tu je vedrina
Jer sada znam da ovoga trena,
Prošlosti nema, tu budućnosti nema
I nisam tužna, već zadovoljna ja,
Sva cela do beskraja.
!!!
Dosta je bilo patnji I bola
To nas je učila stara škola.
A sada polako u spokoj kreni
Približi se izvoru, bribliži se meni.
O, kako sam srećna sada kad ti koristiš mene
Da kažes ono što se malo zna.
Izvor si ti, Izvor sam ja, izvor je sve sada i nema više ono kada, samo sada, samo sada.
!!!
Na jedan pogled Majka zemlja,
Izgleda lepa sva šarena.
Al’ ne zavaravajte sebe, molim vas,
Jer sada pravi je čas da progledate ponovo.
I vidite stvarno.
Osetićete, shvatiti, čak zažaliti,
Što smo je zaista toliko gazili.
Da, ona plače, smeje se i diše tiho
Teško ali i sija za nas!
To je ona oduvek činila,
Uvek sijala i blistala i maštala da će nas taj sjaj probuditi!
Da ćemo videti!
Kakav je plan smislio sa nama,
Kosmos celi da podeli.
Da sve teče kao reka,
Da nam život nije prepreka.
To je plan.
Za našu Majku da ostanemo večita deca
Uvek mala, naivna, nezrela
Ali da shvatimo i pratimo veliki plan!
O, roditelji moji mili,
Kako vama reći hvala,
Kako pokazati ponos i sreću
Što ste nam bas vi život dali
Kako da kažemo i pokažemo!
Da, mi razumemo!
Da smo mi vase suze i snaga
I mir i sunce i ljubav beskrajna ona prava!
Jedini naš posao jeste
Da smo tu, u trenutku,
Budni stalno i noću i danju
Jer vi ste tada mi, a mi vi
Zajedno dišemo,
Zajedno gradimo
Zajedni sanjamo
Zajedno sve!
Pa mi otkrismo tu grudu zlata
Jer plan govori samo ovo:
Briga nema, niste sami
Vi ste deca ta,
Taj deo mene
Vi ste izabrani, igrajte se sve vreme!
Ovo je jedina ljubav prava
Ljubav svih svetova
Lubav bez granica
Ljubav pisana vekovima
A nema tih stranica
Ljubav opisana u mnogim pesmama
To je ljubav Univerzuma!
!!!
Zapalile se kuće naše,
Najveće vatre gore svuda
Krovovi padaju već negde sada,
Jedini nam je, ovaj, Večiti Izvor nada
Da se spasemo.
Primamo savet od nekih drugih,
Da pratimo instrukcije is Svetih knjiga
Ali da se ova propast reši,
Mislim da svaka njiga greši,
Pa zato čovek nesme da pogreši ,
Ne sada!
Gasite vatre na kućama starim,
Koristeci vodu sa glavnog izvora,
Mi sada nemamo izbora,
Da bi bili spašeni!
Kad neko reče: “Vatra je dobra
Ali sada hoće da pokaže volju svoju,
Da zapali kucu i moju i tvoju.
Da pokaže nama sta je prirode snaga!
Igra se s’ nama kao vetar sa listom,
Kao malo dete s’ lutkom od porcelana
Koja može biti razbijena svkog trena
Svakog dana.
Gasite vatre ili pregovarajte
Da nam vatra opet drug postane.
Drugovi smo mi stari.
Pa nema te kuće, koja od vajkada
U centru samom ognjiste nije gradila,
Mi znamo šta nam je vatra dala.
Koristite vodu sa večitog Izvora,
Setite se samo te svete vode
Nema te reke, okeana, mora
Koja je čistija, bistrija i moćnija od vode ove!
Daće nam snagu, daće sve svoje
Da gasimo požare ove,
I da sa vatrom opet, budemo jedno mi!
Složićete se znamo svi vreme je!
Jer jeca zemlja od vatrenih strela
A vazduha nema, crnilo vlada
Niko od njih ovo htelo nije
Da bude što nikada bilo nije!
Da se četiri dobra druga
Zavade, vredjaju, povrede!
Večiti Izvor progovori:
“smirite se četiri druga,
Ne mučite duše ove
Mi smo njima zvezde vodilje,
Mi smo njima što niko nije
Shvataju sada da postoji nada da večita ljubav zavlada.
Budite im saputnici
Budite im govornici
Da vas čuju i da od vas ne strahuju
Vi se odvojiste od njih
One od vas,
A istih ste deo, tih duša milih.
Zato širite ljubav, mir i spokoj
Jer tako i jeste svuda sada
Ono što bituje u vama svima
To sam vama ja dao i čuvam
I negujem kao dete malo i
Ne razdvajajte se već istim putem hodajte!
!!!
Da bih vas povela u svoje mašarije
Nemojte pitati da li je,
Ša li je to?
Svi vidimo i čujemo glasno:
Zvuk vetrova, bubnjeva, klavira i ptica.
Ovo nije samo moja priča,
Moja sveta skica
Ovo sada a ne kada su reči himne iz druge dimenzije
Iz sveta tako paralelno sa nama.
Budite budni, budite sa nama
Jer ta je himna od Boga nama dana
Mir samo mir u nama, u vama
I svemu, pokreće zemlju celu.
Cela ce ona blistati tada
Kao i sada, o kao i sada.
!!!
Kada se umiriš,
Kada na čas samo staneš
Kada se na tren svih poslova maneš,
Čućes, videćeš, osetiti život
S’ one strane ludila
Pa posle mi pričaj šta si tamo videla!
Ocima piši, sluhom pamti
Da kada se vratiš, svako od nas shvati
Šta je tamo.
Da li ima razlika, lepših slika, je li život muzika
A sada idi, pa kada se vratiš, obavezno da mi svratiš
Sa velikim vestima.
Čekacu ja povratak tvoj, da bi ovaj život dobio spokoj!!
!!!
Kako je divno kada kiša pada
Kada me kapljice kupaju nežno
Kada se moja duša oseća čisto
Nije to obicno kupanje, ne, nije to isto.
!!!
Gledajte, slušajte dok kiša pada
Dok njene kapi pesmu poje
Pesmu za dvoje i troje i sve
Pesmu poznatu, sada priznatu
Pesmu stalnog prisećanja
U Svetom smo krugu postojanja!
!!!
Da li znate sloboda šta je?
Kakvu nam snagu priroda daje
Kako se samo cašćavamo svi
Sa stvarnim poklonima koje nam nudi.
Sa visine nebo gledamo,
Sa neba svako drvo dodirujemo
I svako to drvo i žbun i travka
Naša su igračka i sestra i majka
Kako smo samo blagosloveni mi svi
Svi kao celo telo
Svi kao zemlja cela
Tako je naš Univerzum hteo
Tako zamislio I sproveo.
!!!
Glasniče moj idi i kaži,
Da se od vas samo mir i ljubav traži
Da se stvara bolje vreme
Da život zemaljski nije breme
To kaži!
Ovo već sada zemljom vlada
Zato ako upita neko, nije kada,
Već je sada.
Pokaži volju tvoju jer delimo istu
Reči moju nameru tako čistu
Mir samo mir!
!!!
Na Gorici brdu Malom
Otvorena stara škola!
Sve je novo i vrata su nova
Ona stara još iz snova
Opet radi naša škola!
Stene čine đačke klupe,
Bele, čvrste, tople stene
Pođi, jer ja nađoh i mesto za mene
Pođi!
Na nebeskoj tabli, lekcije su nove
Sunce sada predaje duboke snove
Sta oni znače? Kako ih taći?
Sve instrukcije lako ćeš naći!
Mesec nas uči da tama je svetlost
Da se igramo i jezgru trčimo
Provodi nas brzo kroz zemaljsko vreme
Da se na tom putu već nađemo.
Drveće se smeši, ptice su srećne
Jer ponovo ljudi dođose ovde,
Sada su s’nama, sada su budni
Sada delimo mudrosti i znanja beskrajna.
Jer već su im tesne, te uloge prazne
Koje igraju sami za sebe
Skinimo maske, uživajmo u nama
Bez komedija i bez drama
Bitujmo!
!!!
Moje pesme, kao moji snovi
Nemaju naslove I podnaslove.
Nemaju početke, a ni krajeve
Nemaju ciljeve već samo širinu
Putokaze u dubinu.
To i imaju i nemaju
Ništa novo ne nude
Ništa ne spremaju.
Samo su reči, samo osmeh duha.
Ako imas želju u njih da utoneš,
Putevima njihovim da putuješ,
Idi, vidi, vrati se i kaži.
Sve su istine, a sve su i laži
Samo su reči, samo osmeh duha,
Zato utehu u duhu traži.
Sa svojom maštom, sa nebeskim druguj,
I ne boj se, zaista pasti nećeš
Sa životnih stepenica nemoj da skrećeš
Uhvati vetar za grivu belu
Uključi mesec u igru celu,
Leti, diši, svoj putokaz prati.
Samo su reči koje ovo traže od tebe,
Sada da učiniš.
Samo su reči, samo osmeh duha
Zato utehu u duhu traži!
!!!
Opevaj me molim te u pesmama svojim,
Da svi znaju da postojim,
Da sam tu stalno, da sam ona nada
Kada sve se obriše u vihor poleti.
I to sam ja veruj mi, samo se seti.
Ja sam samo nevidljiva snaga mala
Deo neba i visina, deo reka,
Sunca i Meseca
U svakom me obliku ima, to sam ja!
i mače sam na ulici,
i zvezde i deca i starci i svi
To sam ja? Koja je ta?
Bez imena ja sam nada
Vera, vazduh, muzika i ljubav
Tu sam, stojim godine ne brojim
Jer ih nemam, a nemam ni vreme.
Ovde sam tebi kao verna druga
Pa hajde postanimo dva druga
Tu, to, to sam ja!
!!!
Ja sam tvoj mir,
Ti budi moj pokret,
Ja ću biti senka tvoja
Jer ti si vetar moj!
Zajedno mi činimo Bozanske čudnovate stvari
Da se svima svaki san ostvari
Da se svima kaže što i nama
Da svetlost je tama i tama je svestlost
Da Božansko bdi i nad vama
Samo ga taknite, samo je vidite
Ono zvoni kao crkveno zvono,
To ono, tu je!
Zajedno mi vladamo ali bez vladara,
Zajedno mi dišemo i ove stihove pišemo
Zajedno mi letimo čak i bez krila!
Svako od nas je i čarobnjak i vila
Letimo kući što oduvek beše kuća naša
Da budemo jedno te ista suština!
Tako ćemo saznati šta je istina
i realnost, i oblici razni
i maštarije i čarolije.
Hajde pođimo do kuće naše,
Hajde baš tebe sada u toj kući traže
Hajde da vidimo, šta li je
Gde li je to?
Šta je i putokaz sta je i nada nasa!
!!!
Vazduh sa vodom
A zemlja sa vatrom
Igraju šaha svakoga dana.
Grupišu pešake u svoje redove,
Grupišu i kraljeve, konje i topove
Ali ih ne spremaju za ratove!
Već razdvajaju oni, a ima i razloga
Jer sve to je da bi se napravila šarena,
Velika slika Božanskog.
Znajte ipak da samo su to znaci
Samo putokazi, a vi njihovi đaci
Da se ovde igrate.
Budete ono što su vam dali
A vrlina zaista tu ne hvali.
One će samo da vam olakšaju
I približe vaše biće
Onoj vedroj Izvornoj snazi
Jer i tebe i mene ono budno pazi.
Zato, stvarajte vi sada vaša dela,
Istinu koja nije crno-bela,
Ovo su sve instrukcije od Boga date
Ne strahujte već igrajte.
Ukrasite bojama živote svoje
Biće jedinstveni, bićete božanstveni
Jednostavno budite.
Jer počelo je Sada veliko buđenje,
To nikome nije za čudjenje,
Vidi se svuda energija ta
Od kiše, od vas od drveta.
Čuju se pesme, vreme je pravo,
Ti samo uživaj i reci “Zdravo”.
Zdravo životu kakav i jeste
O tome poju i moje pesme!
Sada sam budna, sada sa vama
Uživam, pevam nikada sama
Sada je došao ta pravi čas
Da se budite, probudite, vidite
Budete ovde.
!!!
Podelimo zajedno sve naše strahove,
Uspone i padove, pa i misli ove
Jer ove misli, nisu misli nove.
One putuju kroz vaše vreme,
One predstavljaju vama mene.
A ko si ti, pitaju se svi?
Kao ove misli što lebdne nad vama
I ja sam misao i noc i tama
Sve živo, vidi, to oko sebe
Sve mirno vidi, mirnoću moju.
Sve u pokretu, pa gledaj taj korak,
Sve u zvuku, pa čuj tu buku.
Ali me nadji prvo i u tišini,
Ona je moja prava kuća
Ona vas sve u goste poziva
Priđi mi, uzmi me ti,
Ostvariće se tebi oni divni sni.
Pričaćeš svima šta je istina.
Kolika širina, kolika dubina je to.
Toliku maštu vi deco nemate
Ali uskoro, kao do sada
Neka vam početak bude vaša nada.
Ko dođe kod mene,
Povešće i druge
Misli se dele i dobro se deli
Zato ne zadržavaj sebe,
Jer postaće sve samo maštarija prazna.
Matematika čista,
A niko ne zna formule prave,
Šta one znače, šta su nam dale.
Zato pojte deco, jer i ja sa vama
Uživam, slušam, nadam se i težim
Da ovaj milenijum novim obeležim.
Sve da bude jasno, da se sve shvati.
U prošle živote niko da se ne vrati.
Ali pozajmljujte mudrosti sa svih strana sveta
Jer vaše su, njihove, svačije stvarno.
Ne pišemo samo ono sto znamo,
Sedate tiho I mudrost ce doci i zivot i vazduh svež sa svih strana.
Verujte meni verujte vama. Živimo sveto!!
!!!
Ne mučite molim vas, glave svoje
Da shvatite realno šta je “tamo gore”.
“Gore” nema razlike sa vama.
Pustite da vam kaže ono što um zna i da kaze:
Da razdvojeni smo mi.
Nismo znajte ni sekunde jedne,
Ni jednu milju, ni milimetar.
Jer ne živim ja samo u tudjim životima,
Nisam samo u tudjim lepotama.
Svako od vas mene ima,
Ja sam duh sveti u vašim kućama!
Pustite mene da vas vodim,
Pustite me da se rodim
Ponovo I ponovo,
Samo pustite.
!!!
Veliki plan,
Šta li će biti?
Kada će Kosmos to nama otkriti?
“Plan za sada, slika je ova
Ne žuri glasniče, jer ne znaš sva sveta slova.
Uživajte, učite, u ovom izobilju sada,
Jer planeta Zemlja tako je mlada.
Ima vremena dete moje,
Učite svi lekcije nove
Razumećete mene još bolje tada
Prvo ide nada i osluškivanje života sada
Amen
!!!
Čitajte uvek izmedju redova,
Jer čitanje puko samo je predaja,
Da me osetite, vidite, primate k’ sebi
Da me osetite tu u srcima vašim
Jer ja uvek čekam, greške ne brojim
Jer grešaka nema,
Neka ja budem uvek vaša tema
Jer kada ste ovde i samnom besedite,
Šta je tu lepše, šta stvarnije a šta nestvarnije?
!!!
Kada pokušaš bez mene da stvaraš
Onda je stvaranje puko mučenje
Onda su reči samo slova prazna
Nema tu smisla ni misli čiste,
Ništa ne dotačinje srce tvoje
A kamoli druge, a kamoli moje!
Kada stvaraš tvoj život bez mene
Tu nema sreće one prave
Tu nema muzike one drage
Tu nema snova naših drugova
Tu nema nicega dubokog, draga
Što će dotaći i istinu reći drugima.
Zato ne stvaraj sama, već sa nama
Znaj da tu smo tvoje druge,
Mi smo svi ti sveti kanali
Kroz koje Božansko nama govori
Zato stvaraj sa nama a ne sama
Osetićeš šta je pravo nadahnuće
Jedinstvena uloga
Sreća prava.
Piši samo za dobrobit sveta,
Jer svet očekuje i dočekuje
Sa muzikom večnosti, naše pisarije!
Ovo naše pisanje, tečno, tačno, istinito.
!!!
Hajde putujmo mi.
Kroz pećine stare, tamo blaga ima
Ovo ti je prava istina.
Zatvori oči i odmah ćeš poći,
Utisaj um i odmah ćeš shvatiti
Gde je ona!
Puna je zlata, rubina, platine
Biraj ti, uzmi jedan poklon za se,
Jer ona uživa kada svima daje!
Njeno bogadstvo ne presušuje
Ona je tu, tu u vama
Pođite joj često, jer često je sama
I uzmite darove koje vam nudi vama
Idite jer bez vas zaista, prazna je sama.
Idite vi kao vidari jer ona progovori ove reči:
“Jesam sama, ali uvek u vama
Slutim i čekam kada ćete doći
Verujte sebi vi to možete
Verujte meni jer ja sam stvarna,
Kako sada, tako i kada vi vaše oči otvorite.
Kada vi primate poklone
Koje ja vama godinama spremam
Shvatićete da u životu dilema nema
Jer nisu stvarne
Poželećete samo da putujete često
I kroz druge dimenzije
Druga neba, galaksije
Sa svojim duhom upoznate iste.
Ovo su moje želje čiste,
Baš kao suza, sunce i kiše
Šta čekate,
Letite, još dublje,
Još više i više!
!!!
Petar i Isus i svi drugi sveci
Govore meni da ovo su počeci.
Neka bude volja tvoja,
Jer to sada je i želja moja.
Kako da služim, kako prenesem
Sve divne zvuke koji se čuju.
“Reci ti nama sve želje svoje,
Kako da život taj sjaj dobije
Ti nama kaži o Izvoru večnom
Ti samo poj ja ću pisati reči:
Kada pogledate oko sebe
Sve je ljubav, sve je raj.
Sve to jeste i biće tu gde ste uvek.
Jer ne postoji kraj.
Svi su ljudi složna braća,
Mnogi će nuditi nova otkrića.
Vi slušajte one koji vas vole,
Jer ljubav je vidljiva kao i zvezda
Vi slušajte svoje divne duše
Jer one nikada ne greše.
Dok nam ne budu sva braća budna
Da vi ne budete njima bića čudna
Pustite mene da ih kroz vas budim.
Da im se divimo zajedno mi
Jer svi smo isti jednaki.
!!!
Vreme je.
Reka misli izvire.
Vreme je pravo da sada se
One kazuju I drugome.
Vreme je.
Neka te ne brine šta ce biti,
Jer ti bitujes već dugo sama,
Vreme je pravo da se družis sa nama
I drugima prenosiš poruke.
Sve su pisane od tvoje ruke,
A misli, pa one dolaze sa raznih strana
Hajde pisaćemo i o vama i onama.
Koliko samo delimo,
Nismo svesni sta želimo,
Ali Izvor zna I kazuje glasno:
“Sedite, ustajte, javite jasno,
Drugo se vreme sprema vama,
U tome nećeš učestvovati sama
Već svi divni ljudi sveta.
Promena je lozinka, namena je nova
Kako da koristite vaše misli i tela
I sedam svetih slova.
Prepusti se meni ti,
Ko to kaže da ovo su sni?
Onoga trena kada buđenje počne
Neće verovati ni očima svojim
Ali imaće himnu svako da je pije,
Imaće nas, jer isti smo dvoje.
!!!
O, Izvoru svesti, ti meni reci
Koji su to naši preci
Započeli ovo budno stanje
I koje su to poruke tajne,
Koje mi ne umemo da pročitamo?
“Kao što rekoh prvo je nada,
Posle je svest I sve sada.
Treća je praksa, rutina cela
Kako da se odvojite vi od tela
I osluškujete život.
Ti nastavi, I vežbaj stalno
Daće ti se ono što ti je već0 dano.
Piši, služi, svojoj rasi,
Ovozemaljski život ti pesmom ukrasi.
Jer ptice već pevaju pesme moje
Jer stene već znaju zašto postoje
Jer priroda cela odavno je svesna
Na kakvoj planeti živi i bituje
Zato kao ti ne zapitkuje.
Samo da znaš da ostvarenja ljudskoga uma
Tako su mala naspram moje ljubavi večne.
A ti kada uvidiš jos više stvari,
Bićeš i spremna da ti se san ostvari
Da se samnom sretneš. Amin
!!!
O, cveće moje, deco moja,
Ne postoje blagoslovenije duše
No sto su vaše.
Vama su dati i pogled i pokret,
Vama je duša vodilja samo.
Nemojte reći, pa mi to znamo,
Jer me zaboravljate i često
Na drugo mesto stavljate.
A ja bih sa vama hteo plesati
Ja bih sa vama hteo čuda praviti.
Zato me pratite, zato me shvatite
Kad mene imate sve je mnogo više.
I patnju ja znam u dobro da stavim
I da nastavim umesto vaš da živim.
Pronađite me svi u telima svojim
Jer i te kako ja postojim.
Hajde sačinimo čuda razna
Da riznica vaša ne bude prazna
Hajde dođite tu do mene.
Hajde jer znaćete znanja mnoga,
Jer nisu tajna a ni trajna,
Kao ljubav što je
Uđite sada u redove moje!
!!!
Postoji jedna mudrost stara
Koja mnogo ne zamara a glasi ovako:
Kada smo stvarali ovaj svet novi
Kada su nas vodili naši snovi
Bili smo zadovoljni, puni ljubavi
Želeli smo da se istina ostvari
I nastavi putešestvije kroz sve galaksije i svetove
I takne svako srce, vas.
Hteli bi sada da živi ova nada
I ovaj plamen ljubavi naše
U svakom delu vašega bića
I promena će doći.
To je cela naša priča
Zato nastavite, živite svesno,
Jer život je večna misterija
Svesnost njena čarolija, a vi?
Pa to ste sve vi!
!!!
Srce plus srce, plus srce tvoje
Kada se spoje sa još troje
Stvaraju stvarnost o kojoj ti pričam,
stvaraju ljubav i divne snove.
Samo ćutanjem i mirnoćom
Šire ona moja dela.
Tako diše ova zemlja cela,
Tako živ sam i ja.
Kada svakom srcu, sreću poželiš,
Želiš i meni da priđes bliže,
Kada je tiho, pa jos tiše, da, tu sam ja.
Zamisli mesec da ti je kuća,
I šta sve u toj kući ima
Pa pričaj svima, o pričaj svima
Da u toj kući mi se sastajemo,
Da u toj kući muzika se čuje,
Da u toj kući mi gledamo sve duše lepe.
U toj se kući stvara, u njoj pregovara
U njoj ne misli na vreme.
Dodji poseti ti ,
Ovu legendarnu gostionu
I šta ti daju da učiš tamo
Ti prenesi drugima, ovamo.
Vrati se Zemlji.
!!!
Kada poželiš da sam kraj tebe,
Ti samo prvo poslušaj sebe
I sedi, nikuda ne hodaj.
Samo se trenutku predaj.
I kucaću ja na tvoja vrata
I poželet ti spokoj i mir večni
Slušaj me sada ti nisi sama,
Sada si u nama, sada sa nama.
!!!
Ono čemu svi težimo,
Je da ovu malu zbrku rešimo,
Da svi znaju i da srećni su svi,
Da ja postojim a od mene postojite vi.
Iz istoga izvora crpimo snagu,
I sa istim se andjelima družimo stalno,
Energije ima svuda na pretek
Zadovoljstvo čeka svako živo biće,
Blagostanje, on stvaramo mi svi,
Zato verujte ovom trenutku sada, jer ja vas vidim uvek u njemu.
Pišite, čitajte, ali me i zovite,
Da zajedno činimo za sad nemoguće stvari.
Zovite mene kada vam nestane nada
Da se ja povežem opet sa vama,
Gajite cveće vašeg postojanja,
To neka bude moj dar vama, amin.
!!!
Ono što ja znam znaš i ti
Ja ne krijem od vas nikakve tajne
Korak, po korak I eto vas do me.
Vidi sada da sam svetlost,
I oči tvoje i deo uma.
Prizaj, daj ljudima srce,
Ona se nikada potrošiti neće
Videćeš tada te ljudske sreće
Kada pronađu svetlost!
!!!
Duboko u nama, zakopana, sama
Jedna sveća gori.
Uzmi taj plamen i sa njim stvaraj,
Sva mentalna vrata sa njim otvaraj.
Vidiš da mrak ipak ne postoji,
Već ceo je život u živoj boji.
Vibrira ona i sada znajte,
I dok slušate i dok ovo čitate
Uzmite deco sta živo vam nudi,
Tada ce sigurno i svi divni ljudi
Da svetlucaju bojama raznim,
Bojama živim a ne praznim.
!!!
Mir sa tobom, mir sa svima
Tome i služi naša tišina,
Da se prepustimo duhu koji nas vodi.
Da osetimo mir u svakome listu,
Zamislimo vodu mirnu čistu,
I krenemo.
Pođi, da li vidiš već sada,
U tvom srcu kako mirnoća vlada
Pa sada mi reci šta si želela
Da želje tvoje sprovedemo u dela
Zajedno!
!!!
Kako je divno, opisati ne mogu
Kada mi pomoć od vas stiže,
Dobro je znati da nisam sama
Već u oblaku, usred kiše.
I pričamo mi.
Šta je to tako snažno u meni,
Šta se sve to promeni,
Kada se dosegne divna tišina
Mi stvaramo polja energije tako jake
Igramo se s’njom, osećamo kroz šake.
O, kako je divno.
Jer, kada mirnoću u sebi nosim,
I znam gde je i njoj se vraćam
Ja sam blagoslovena, sretna, puna života,
To je divota duha i Božanskog,
To je lepota pokreta tela
To je sve, opet sam cela!
Opet mirna, opet vesela!
!!!
Uzmi mač svoj, jer svako jedan ima
Nosi ga ti u u grudima
Sijaće srebro sa oštrice
Sijaće kamenje sa držača.
Koristi ti njega svakoga dana
Ne za borbu već saranje strana
I videćeš!
On govori, sluša, tvoj je zar ne?
Zato ga često za savet pitaj.
Jer kod mnogih ratnika u rukama je bio,
Iskustva nosi svakojaka!
Traži jačinu, jačinu će dati,
Traži jasnoću, put ce ti obasjati.
Voli ga, neguj, jer mač je tvoj
Poštuj i pazi kao što bi sebe
Jer on će to raditi i za tebe
Da, on ce štititi uvek tebe!
Osluškuj njegov govor jer često on pripoveda,
O vremenima davnim,
Ali i buducim i ovim stalnim.
Voli da kazuje razne priče
Slušaj ga često I naučićeš!
!!!
Tu gde si, tu ti je mesto,
Tu gde si dolazi često,
Tu na tom mestu istina bruji,
Ne kakvo je nešto
Već da nešto jeste,
I uvek će biti istina to,
Sve jeste i nije,
Sve u krugu sreće
Zato i nema tajne veće do ove.
Krug života tako je jasan,
A ipak mnogi ne vide jasno,
Da sve što jeste, bude i biće,
U tom krugu završiće
Jer nema ni života bez smrti,
Gubitka, to se zaista događa,
Ali iz toga opet, život se rađa,
Ali iz svega opet život se rađa.
!!!
Kada te okruže razni problemi,
Kada ne znas kuda ti vrati se meni,
I pronadji mir.
Kada ti se čini da sve se ruši,
Da izlaza nema, da si sama
Potraži mene i osetićeš tada:
Pružicu ti nadu i spokoj duše,
Snovi su večni, oni se ne ruše,
Potraži mene da ti se nađem
U vremenu ovom, koje je iluzija
Ti znaš šta je tvoja vizija,
Ti znaš sta je moja vizija,
To si ti!
!!!
Šetajući šumom ja pogledah pravo,
Kad tamo u daljini na jedno drvo malo
Naslonjen beše čarobnjak.
Ja priđoh bliže da vidim to čudo
Al zaludo, al zaludo,
Nestade on.
Ptice mi rekoše da tu je često
Da baš tu je njegovo omiljeno mesto
Gde se sudaraju vetrovi jaki,
Gde ljudi prolaze svakojaki,
Gde Sunce umiva njegovo biće
Gde raskršće jeste i biće vekovima.
Ja rekoh vetru da htela sam samo,
Da mu se približim da se upoznamo,
Al vetar dunu i reče meni: ”Ti ga znaš,
I znaju ga mnogi,
Ne traži nemoguće o dete moje,
Jer izmedju vas su niti svetlosti večne,
Između vas dete granice ne stoje,
Sve što je njegovo, to je i tvoje
Sve što je tvoje vaše je sada!”
!!!
“Sve što bih hteo reći vama,
Vi nekako deco to sada znate,
Nema potrebe da tražite i lutate:
Tu gde ste i jeste, pravi je čas.
Mi jesmo ovde da bismo širili,
Misli nove, a ne ideje prazne.
Znajte samo, da misli mnoge već odavno postoje
I čekaju na pravi čas da vas iznenade.
I kažu da slušate vetar,
I gledate sunce, sve sto će vama ljubav da pruži,
Jer ljubav pokreće točkove sreće,
Jer ona nudi svakome znanje,
A vi ga širite, vama je ono dato za igranje.”
!!!
Andjeo moj, što samnom je stalno
Govori meni da ovo stanje je trajno
“Večno u tebi neka je mir,
Večno osecaćeš i moj dodir.
Jer tu sam kraj tebe i gledam te stalno
Jer tu sam kada treba smernice da dam,
Jer pomoć je moja beskonačna,
A ljubav je u mome celome biću!
Ti si moje dete,
Briga si moja,
Ja tebe čuvam i pratim u stopu,
Ti si moja slika i prilika,
Igraj se, rasti, nećeš pasti
Otkrivaj život.
Ja cu iz senke samo da gledam,
I kada treba tebi da se predam
Za pomoć ceo!!!!
!!!
“Svi ovi ljudi mili i dragi,
Htedoše čuti reči moje,
A ne čuju svoje, jer iste su one kao i moje.
Sa istog Izvora potekle,
I naše usne i duše dotakle.”
Reči i misli dolaze mi same,
Traže svoju kuću od me.
I ja ih primih sa voljom i željom
Da se množe, lete kazuju vama:
Da nemoguće je u procesu biti sam, biti sama.
Današnje reči govore ovako
Da svako razume, da prihvati svako:
“Duh koji pokreće i pluća moja,
Pokreće i usta i sve moje.
Da delimo ono što zajednicko je.
A jeste Bozansko.
Upotreba reči jako je bitna,
Misli takodje i tome slično,
Da bi se rešila pitanja bitmna
Izvor traži samo jasnoću.
Za ono što želimo njemu da kažemo
Za ono što želimo sa njim da podelimo.
I eto vam snage deco moja,
Sprovedite misli u dela svoja,
Dela moja i svačija.
Toliko doseže ruka moja,
Zato bez straha u pohode nove
Sa ponosom da ste vi deo mene,
Jer ja sam na vas uvek ponosan bio,
Uvek sa milom gledam na vas. Amin
!!!
Dobar dan Suncu, ja želim
I dobar dan svakom oblaku belom,
I dobar dan svim cveću i šumi ovoj,
Svu želim sreću sa vama da delim.
Jer sreća je spokoj, mir, dubina,
Jer radost je život a svuda ga ima.
Ja gledam nemo oko sebe i puštam mir da me vodi,
On me vodi onoj slobodi
O kojoj maštam ja.
!!!
Kako je ovaj život čudan,
Kada je duh nas uvek budan i diše..
I tada spokojno je ovo biće moje
I tada mir sam ja.
“Ja koristim ruke tvoje,
Da ti pišeš misli moje”, kazalo se meni
I ja sam srećna što nosim dalje,
Ove misli, i dok sve to traje,
Biću blagoslovena ja!
!!!
Pitam se često šta snagu mi daje,
Šta mi dozvoljava da trajem
A odgovor dobih bez trena čekanja:
“Ja te vodim, ja te volim,
Ja sam tu i zato ti postojiš.
Ti si ono što ja stvaram svakodnevno
Veruj u mene, moje iskustvo je drevno,
Ja jesam i biću,
Tu gde si ti , tu i ostaću.
!!!
Ovo zadovoljstvo preneti ja mogu ,
Samo putem pisane reči,
A one ce reći onda svima
Kakvih to tajni ovo živo ima u meni.
Kad ovo pišem i ti me vodiš
Osećam zanos al’ i mirnoću
Jer tako je solidno
Tako dodirljivo sve izgovoreno.
“Kad već volju I želju imaš,
Ja tad imam sve još više,
Neka se piše, o, neka se piše.
Kako mi stvaramo
Kako razgovaramo
Kako smo skupa uvek u svemu.
Ti samo piši, ja cu biti u njima,
Disati reči, Izvoru se sviti,
I bićemo jedno mi.
!!!
“Želim da znaš ti dete moje,
Da granice Božanskoga ne postoje.
Sve vaše želje, snove i nade,
Ja ispunjavam to nek se znade.
Pričajte samnom, recite meni
Kako vaš bol ljubav da zameni
Jer to je ono što snagu će dati,
To će pokazati vaše lice pravo.
Veruj u sebe, jer si deo mene,
Veruj i gledaj kako menjam vreme,
Da vama udovoljim,
Da vama kažem da tražite mene,
U svakom cvetu, u vetru i kiši
I još mnogo mnogo više.
Sve okolo Bozansko ime piše.
Citiraj mene I hrabra bićeš
Da kroz ovo vreme vaše hodaš.
Ti svima tajne treba da odaš,
Da deo su nečeg tako dalekog
A opet blizu tu u njima spava, Bozansko
Spava istina prava
Zato probudi ih sve.
!!!
Pitaš me stalno od kud ove misli,
I šta sa njima činiti treba.
To su misli koje su vam date,
Da se igrate i mene pokažete.
Meni ce svako prići bliže
Ako ponavlja reči ove:
“Ceo Kosmos i svi ljudi
Igraju igru, za jedno za sve”
Vaš duh je budan,
I čeka da raširi, pokaže krila,
Zato ova pesma da bi pesma bila
Pevati se treba,
Trebaju joj krila da poleti
I svega se seti i zajedno smo opet mi!
!!!
Koliko daleko ti si od mene?
Ti Izvoru svesti, ti kućo moja?
“Kako mogu biti daleko,
Kada u tebi čuči neko,
Ko samnom besedi često.
Zeboravi ego, stavi ga na njegovo mesto
I druguj samnom.
Umiri se i počni besedu,
Ja ću se družiti sa tobom tada
Jer kad u tebi je ona nada,
Onda smo zajedno mi.
Ja stvaram svet i sve oko njega,
I situacije i ljude nove
Zato ne brini za korake tvoje,
Zajedno koračamo mi.
Realnost šta je, do samo slika
U kojoj boje mešaju se stalno,
Ti iz te slike izadđi do mene,
Izađi iz briga, bolesti i tuge.
Sve vama strašno tada strašno nije,
Jer slika se menja,
Briše i piše.
Ništa stvarno a strašno tu nema više.
Jer nema veće sree kada si zadovoljan,
Pun živoga, kada si samnom,
Ti i ja, to društvo malo.
Pa i kad sve u vodu bi palo,
Ostajete duše čiste,
Sa novim oblikom a možda i više.
Možda će neko i andjeo postati,
Da druge čuva ovde na Zemlji.
Skreće ih sa staza koje im bol nanose,
Andjeli su tu sa nama da se ponose!
!!!
Kada pogledaš drvo kako mirno stoji,
Ono zna zašto postoji,
Zato i ti treba da znaš, da ćeš i ti neki doprinos da das
Planeti Zemlji i svemu na njoj.
Ubrzaj korak, hajmo u boj,
Da zovemo one manje hrabre,
Da se ustale na ovoj planeti.
Kakvo ćemo čudo tada videti.
Pričaće svi.
!!!
Vodi me Bože kroz gradove nove,
Jer ja znam da oni postoje,
Jer ti stvori ovozemaljsko,
A ja ću se sluziti mojom maštom da sve to vidim.
Vodi me tamo gde voda je bistra,
Gde anđeli druguju sa vilenjacima,
Gde nimfe pevaju o junacima prošlim.
Dozvoli I meni da okusim ono,
Što do sada čitah iz knjiga,
Pokaži mi carstvo tvoje sa slika,
Približi ga meni da sa očima snenim vidim sve to.
Kaži mi samo da li je moguće
Da se svo to carstvo obiđe,
Ležeći mirno u svome krevetu,
Sedeći tiho na drvenoj stolici,
Samo sa voljom i duhom u meni,
Videti Sveto, gde su pomeni
Civilizacije ove.
“Sve to možeš ti dete sveto,
Jer glasnik si Boziji postala davno,
Ali tek sada znas da sve je stvarno,
Sve ispisano, o, tako davno.
A ne čuto dugo, jer je Zemlja cela,
Tako htela i čekala pravi čas.
Ovaj!!!
!!!
U Svetoj tišini sa svećom na stolu
Ja zapisah bajku novu.
Da tamo daleko preko dva mora,
Živi starac stariji od mora,
Mlađi od neba, tu je kad treba a zovu ga
Otac.
Ako se nađeš tamo u toj zemlji drevnoj,
Potraži njega i njegovo stado.
Sedi on tako na proplanku jednom
I savete deli ko ih želi čuti.
Ali mnogi ljudi samo tiho prođu,
Zahvalni samo što ga videše tamo.
Ja mu pridjoh malo sa strahom
I ugledah to divno lice
Puno je bora ali i sjaja,
Koji iz očiju varnice baca.
“Šta si želela ti dete moje,
Kada za tebe već zapisi postoje,
Samo ih slušaj i prenosi dalje,
Tako se svima novi život daje, pa i tebi.
Korak po korak, ne idi brzo
Jer je brzina samo vetrova vrlina,
Ti si tišina i ja sam tišina,
Mirnoća, spokoj ishvatićeš jasno,
Sve ti se govori tako glasno.
Vreme ne postoji zato ne žuri.
I u drugim oblicima tebe biće
Uradi sada šta ti se kazalo
A to je da slavimo život i šta nam se dalo.
Čitaj ove reči, svuda i svima
I videćeš šta je potpuna tišina
I mir i snaga i moć svesti.
Sve ćeš to sresti, da sve ćeš to sresti
I drugi će sretati vrline ove,
Kada čitaju stihove ove
I shvate da tu ništa nije moje ili tvoje
Već Božije, Izvorno.
A kako Izvor zahvaljuje nama
To ti već znaš i sama,
Jer tvoje zadovoljstvo najveće je
Kada ovo pišeš i čitaš drugima.
Na to se nikada ne stavlja cena,
To je poklon nad poklonima.
!!!
Piši ti stalno,
Gde, mesto je ljudskom u ovom roju
Piši da prate zvezdu svoju, jer svako je ima.
Kada otkriju moć svojega bića
Neka to ne postane samo priča,
Već delanje jasno svih nas.
Ova sekunda što stade sada,
Da objasniš kako vreme se vaga,
Prođe brze od treptaja oka
Nikada više doći neće
E, to kada se sretne,
Eh, te sreće, kada u trenutku smo svi mi.
!!!
Vidiš i sama kolika energija,
Pokreće nas univerzum.
Kako da se to razume,
Zadato je nama svima.
Energija pokreće i ove prste
Što vama pišu reči ove,
Ja ti pričam, ti pišeš slova,
Tako se prenosi poruka ova,
Tako sve dalje i dalje.
Doći će i dan, kada ćeš znati sve nas,
Čuvare neba
Jedinstvene senke iz vaših ormara
Sva ova slova i to smo mi.
Izgovoreni dajemo snagu tom biću,
Koje leži u vama i sanja o ovom otkriću,
Toga dana postojanja.
Pa reci svima da traže tišinu,
Ali ne kroz knjige, učila nova,
Već izgovorena ova slova
“Duh sam ja u vama mili,
Uvek smo zajedno mi bili,
Sada kada zvezde gledaju na te
Ti hodaj dalje, al da znajte
Zajedno uvek hodamo im,
Zajedno bili I ostali. Uvek
!!!
Zlatnim me bojama ukrasi,
Kada budeš šarala lice moje.
Ima znam i lepše boje,
Al moja neka je sada ta.
Oči mi napravi duguljaste,
Nos romanski, oštar, pravi
I sede duge kose mi stavi
Da me niko nikada ne zaboravi.
Jer tako izgledam ja.
U oku neka mi beloga sjaja,
Da one sijaju kad gledaju druge,
A usne nek ne budu snene
Već sa osmehom slasti.
Neka mi lice ostane zlatno,
Jer sijaće ono i usred noći
Da svako vidi moje moći,
I zvezdu malu stavi mi na glavu
Jer tako izgledam ja.
Telo moje nek je snažno,
Al’ mirnoću dodaj, ti znaš kako,
Da kada hodam hodam polako i lako,
Bezbedno ali i jako.
Odelo sačini od materijala
Koje je koži prijatno samo,
Bez velikih sara, bez velike pompe
Načinjeno ne za prosjaka već cara
Jer tako izgledam ja.
U desnu ruku dodaj moj mač
A u levu veliko pero,
Na ramenu nek sedi mi i golub beo,
Jer bih tako da izgledam ja.
Kada me vide, svi ljudi sveta,
Znam, reći ce mnogi
Kakvo smesno zdanje,
Tako nadmeno biće niko sreo nije
Jer tako izgleda on.
Al neka znaju da slika sam samo,
I da kao slika ja ulogu imam
Da budem njima ogledalo svesti,
Jer na toj slici, mnogi, svoj ego ce sresti,
Jer tako izgleda on!
!!!
Sedela sam u tišini dole,
Na mojoj steni, kamenu znanja
Posle se popeh do kuće moje
Kad tamo čekaše me njih dvoje
I zagrlismo se svi.
Oni su srećni, pevaju pesme,
Spremaju novi polon za mene,
Kažu mi nauči naš jezik bolje
Da se razumemo jasnije nas troje
I dadoše mi nisku od bisera belih
Da je nosim i sećam se njih.
Uvek ću misliti o njima sada
Jer znam gde su ta deca moja
Uvek u meni i oko mene
Uvek spremni da kad ih trebam,
Smeh me njihov zaseni,
I mirna sam tada ja.
!!!
Zadovoljstvo, sreću,
Ja sve to neću, ako ne znam za trajno
Od čega se stvarno sreća sastoji.
Uspeh, bogadstvo, vidljivi jesu
Ali i tako prolazne stanice
Na ovoj nasoj pruzi života.
Ja želim da me istinska lepota
Prati zauvek.
I odgovor dobih brzo ja
“Da ako slušam uvek ono iskreno moje,
Znaću šta činiti treba,
Duh naš nas sada i uvek vodi
U one igre što se plesati znaju.
Iskustva će dodatnu snagu da nam daju
Da plešemo zauvek mi.
A taj ples večnog postojanja,
Okićen je sa mnoštvo divnih boja,
I ceo Kosmos igra,
Stapa se sa nama,
Pa šta li je veća sreća do ova?
Uključi se i igraj bez straha i briga
Jer to su zaista izmišljene slike
Pronađi spokoj u istini večnog postojanja,
Tada si sa svima nama i zajedno plešeno svi!”
!!!
Istina svesti je suština prava
Ona nam daje da razumemo svi,
Da deo smo nečeg tako velikog,
Nama se čini tako dalekog,
A opet i veći od te celine.
Na to se ne daje staviti ničije ime, jer je naše.
Mi da smo svesni da svaki je dan,
Samo mala slika a veliki joj ram,
Jer u taj ram staju svi dani budući,
Svi koji prođose i ovo sada.
Taj ram života svi ćemo dotaći
Ako slike bojimo bojama svesti
I ako verujemo da strah tu nećemo sresti,
Već nas same a opet u svemu.
Kakvu lepu činimo sliku,
Videti može svako biće,
To neka nam bude najveće otkriće
Za sada!!!
!!!
Imam veliku želju, da istinu ispričam celu
Da povedem sebe a i druga bića,
U taj svet drugi, svet novih otkrića.
Imam volju ovu, koja mene vodi,
Hajde da stvaramo baš u ovo vreme.
Imam veru veliku, veću i od neba
Da prenesem sve reči baš kako treba,
Pa da skupa onda vidimo svetlost.
Videćete šta se rađa kada postoje
Vera i ljubav i nada.
Približiće se svako drago biće toj svetlosti
Gde Izvor jr večni!!!
O, kako smo zaista, mi živi srećni, o kako!
!!!
Ti kada kreneš na to mesto,
Gde vreme ne postoji,
Gde srećete se često,
Povedi i mene.
Treba li da spavam ili budna čekam,
Treba li da kažem reči neke
Ili samo čekam da ti me odvedeš
U neke svetove tamo daleke.
Hoćeli se onda i istina kazati,
O našoj Zemlji, kući pravoj
O Izvoru svesti i svetlosti što vidim sada,
I da li ću sresti neka stara bića,
Što nam podariše sva ova otkrića
Da im se zahvalim ja!?
!!!
Pitanja svakojaka postavljajte sebi,
Jer Univerzum želi svoju moć da upotrebi,
I pokaže svima šta je to istina,
Koju tako žele svi.
Sve želje nadanja, verovanja razna,
Za Kosmos nisu pitanja prazna,
Već bitna prava potreba vaša,
Da se ukaže svima na dobro u nama,
Istina se tada piše sama,
Verujte.
Utihnite glasove u vašoj glavi
I čujte zvuk onaj pravi
Zvuk tišine, vašega bića,
Zvuk dubine iz koje otkrića lete ka vama.
Verujte.
Kada saznate jasno ko ste i koju,
Ulogu ste dobili u ovome sada,
Tada ste spremni za nove stvari
Tada ste zahvalni puni sreće,
Tada niko i ništa neće
Promeniti vaš život do vi.
Verujte.
Gledajte ptice kako lete samo,
I ovaj žbun tu pored vas,
I vi ste deo svega sada
I vama se ostvarila večita nada
Da dišete zajedno sa svima u svemu,
Jer verujete.
!!!
Gledam u nebo,
Ono gleda mene
I zajedno želimo da razjasnimo vreme.
Sve te dane, brojeve, mesece,
Sto beleže nešto što ne postoji.
Jer ako vreme uvek stoji ono obeležja nema.
Nama je dato da nam lakše bude,
Da ništa ne zbunjuje nas ljude,
Sve te brojke i sva ta slova,
I da pratimo obeležja ova.
Oblike prolazne i one stalne,
Jer nebo to zna, zato gleda na me i smeši se.
Kaže da dani, meseci i godine,
Nemaju uticaja na duh sveti
Već energija koja pokreće se stalno
Koja pravi oblike, nešto jos neznano
Pomaže u shvatanju ove sinfonije
Koju pišemo mi.
Zato nemoj da si zbunjena
Ti, dete moje
Već živi u danima koji postoje,
Istovremeno, isprepletani, lepo načinjeni
Da se kroz njih igraju svi,
Nebo to zna i zvezde to znaju
Svi oblici koji budni postoje
Zapamti samo da vreme stoji
A dani se broje i meseci se broje.
!!!
Imam telo, um i duh sveti,
Imam sve ono potrebno za sada,
Da se svetu ulije nada
Da mir uvek u nama vlada. Uvek
Mir ćemo naći, osetiti, taći
Kada u naša srca ulije se živo,
Što svetom vlada, što kuće mnoge ima.
Svi energiju tu čuvamo
I znamo kako da upotrebimo
Pa kada se duše sve budne skupe
Pravimo novo budno stanje.
Traje već ono, a mi svesni nismo,
Kako nas ruke Božanskog kroz sve vode,
Kako kroz naše oči, ruke ,stopala
Proizvode ljudsko
A sa njim nova dela.
U ovo vreme na ovoj dimenziji,
Sada kada radimo skupa,
Pustite ono da vas vodi,
Pustite Univerzum da rukovodi
I videćete šta su čudesa prava,
Kada bez imalo truda vašega uma,
Situacije se rešavaju, da, bez razuma,
Samo sa energijom duhom u vama,
Živite život protkan zvezdama
Jer zvezde i nebo,
Galaksija cela u ovoj igri vas je htela
I uključila.